Nikolas Stjuart Grej
ALADINOVA ČAROBNA LAMPA

reditelj Milan Karadžić

Predstavom „Aladinova čarobna lampa“, pozorište Boško Buha se, posle nekoliko sezona, vraća svom izvornom opredeljenju – klasičnoj bajci za decu.

Aladin je jedan običan mladić iz Bagdada. Ni mnogo pametniji, ni mnogo lepši, ni mnogo hrabriji od drugih. Ono čime se on izdvaja jesu dobrota, čast i poštenje. Upravo zahvaljujući tim osobinama, on stiče naklonost Duha iz čarobne lampe, naklonost kakvu nije imao još nijedan njen prethodni vlasnik. Ipak, Aladin odrasta i sazreva, i shvata da nešto u životu mora da učini i sam. Tako on na kraju svojom hrabrošću (uz sasvim malu pomoć Duha) dobija za ženu Princezu o kojoj je sanjao. Osim Princeze, on dobija i veliko bogatstvo. Autori predstave su odlučili da umesto afirmacije životnih vrednosti iz prošlih vremena (u prethodnoj verziji Aladin i Princeza se dobrovoljno opredeljuju za život u siromaštvu), uz blagu ironiju, pošalju poruku da nije pogrešno uživati u blagodetima koje pruža život, odnosno, u ovom slučaju, poznantstvo sa Duhom.

Potpuno svestan da naša publika ima predznanje o ovoj priči, dobijeno iz Diznijevog klasika iz 1992. godine, i samim tim određena očekivanja, reditelj Milan Karadžić se opredeljuje za sasvim drugačiji pristup. Tamo gde se u crtanom filmu za stvaranje čarolije koristi bogata i sve naprednija tehnologija, u predstavi se magija postiže glumačkom igrom. A da bi slika bila potpuna – deca će je, što je još jedna od vrlina pozorišnog jezika, dovršavati u svojoj mašti.