Siže:

Jednog dana mladi Kozimo pobuni se odbijajući da jede ručak koji mu donose. On ustaje od stola, penje se na drvo i kaže da više nikada neće ni sići na zemlju. Niko mu ne veruje. Ali on ipak uspeva, ostaje na drveću, u šumi ne dotakavši zemlju. On uči, bavi se naukom, pomaže ljudima, gledajući sa drveća ono što se sa zemlje ne vidi. Razne ličnosti – otac, majka, učitelj, brat, seljaci, plemići, razbojnici – prisutne su u njegovom životu, a najvažniji deo njegove duše i života pripada devojci Violi u koju se zaljubljuje još u detinjstvu. Viola i Kozimo imaju veliku ljubav, istinitu, sa srećom, bolom i rastankom. On na kraju ostaje sam već star i nestaje u lišću nikada ne kročivši na zemlju.

Ovo priča je veličanstvena metafora, romantična, duhovita, farsična i sigurno će biti bliska mnogim uzrastima od desetogodišnje omladine kao i odraslih koji će i sami možda prepoznati sanjara u sebi - kakvi smo svi nekada bili. Kozimo je sanjar koji uspeva.

LICA