U predstavi »Dekameron« po motivima dela Đovanija Bokača, bračni par plemića, u vreme epidemije kuge, spas od bolesti i smrti pokušava da nađe u fizičkoj i mentalnoj izloaciji od spoljašnjeg sveta. Za potrebe održanja mentalne higijene oni angažuju dvojicu ubogih putujućih glumaca da im skarednim, lascivnim, vrcavim i veselim dramoletima skrenu pažnju sa činjenice da odmah iza prvog zida njihove kuće neki ljudi umiru u najstrašnijim mukama.
Uživanje u ovom veštački stvorenom raju biva osujećeno kada misteriozna bolest uspe, i pored svih mera zaštite, da prodre unutar kuće i pečatom smrti obeleži samu gospodaricu.
Pred opasnošću od zaraze kod njenih najbližih nestaju osećaji dužnosti i ljubavi i ona biva ostavljena, i od strane supruga i od strane družbenice, koja je voli kao rođenu sestru, da, bez nege ili ma kakve podrške, umre sama u opustelom domu.
Utehu, ljubav i podršku ova žena će ipak naći, ali kod one osobe od koje se tome najmanje nadala. Ovom pričom bogatom iznenađujućim obrtima, u kojoj se prepliću bezbrižna veselost, histrionska zaigranost, i dramatični okršaji, stvaraoci predstave postavljaju pitanje u kojim se to okolnostima i zbog čega čovek odriče dobrovoljne žrtve radi drugoga, koja je osnovna odlika ljudskosti i ono što i daje smisao životu, svesni da dolaze do zastrašujućeg saznanja da istinski plemeniti i hrabri ljudi, kao da živimo u vreme nekog posebnog oblika kuge, sve učestalije iščezavaju iz našeg vidokruga.